Obično neobične krofne. U moru krofni raznoraznih one se izdvajaju. E sad, imate obične i neobične recepte, obične i neobične dekoracije. Sad sam se setila nešto da vas pitam.
Da li vam se desilo nekada da pred sobom imate recept koji kao i kod većine na početku ima spisak sastojaka i da pročitate samo sastojke? U fazonu, ok to su sastojci a ostalo sve znam. E pa to se meni desilo upravo sa ovim receptom. Samo sam pogledala i pripremila sastojke i zaklopila kuvar. Mislim, šta može da se desi kada su sastojci poznati. Ispostavilo se da baš i nije tako. Spremila sam ja krofne da se razumemo ali… bolje da krenem iz početka.
Bilo je to u jednom kraljevstvu preko sedam gora i sedam mora kada je jedna dvorska kuvarica pokušavala da napravi krofne. 🙂🙂🙂 Ili bilo je to u doba policiskog časa zbog korona virusa kada je u Srbiji, tačnije u Jagodini, Raspevana Kuvarica pravila krofne po receptu iz prošlog veka. I onda sam napravila krofne koje nisu ni nalik onima iz recepta ali su zato krofne za čijim receptom sam tragala veoma dugo. Deluje konfuzno ali ću vam u toku recepta pojasniti.
Sastojci: 3 šolje one veće od kafe mekog brašna tip 400, 2 kašike svinjske masti, 30gr svežeg kvasca, 5 kašika kristal šećera, 1 šolja mleka, 1 jaje, 1/2 kašičice soli. Šolju koju sam koristila je okrugla veća od arkopala U vanglu stavite prosejano brašno, dodajte izmrvljen kvasac, šećer, so pa sve promešajte.
Dodajte jaje, mast i mlako mleko.
Sve dobro sjedinite i kada ste napravili onu loptu od testa prekrijte providnom folijom pa preko krpom (iskreno to sam videla kod jedne tete blogerke, doduše za neke druge krofne ali deluje za bilo koje). Testo je malo tvrđe. Nije baš kao klasično ono tzv. „uštipak“ testo. E to testo treba da se duplira. To je negde 20 minuta sobna temperatura.
Isipajte testo na radnu površinu i podelite ga na 9 jufki. Veličina jufki je otprilike kao teniske loptice. Jufku rastanjiti na pola santimetra debljine.
To je za jednu krofnu dovoljno. Ja sam koristila jednu šolju za kafu, okruglu od arkopala. A za manji krug čašicu od rakije.
Preostalo testo samo blago sjedinite i ponovite postupak sve dok ne utrošite testo. Meni je ispalo 15 krofni. Ono što je bitno. Testo ne treba puno izrađivati. Takođe ne treba ga puno pritiskati oklagijom. Krofne staviti na pek papir ili neku drugu radnu površinu. Prekriti krpom pa posle 5 minuta okrenuti ih na drugu stranu. Opet pokriti posle 10 minuta opet okrenuti, pokriti krpom i ostaviti još 5 minuta da narastaju.
Pržiti u dubokom ulju na srednjoj vatri. I prvo sa jedne strane skroz pa sa druge strane.
Krofne se valjaju u prah šećer. Moram da napomenem da je kod krofni korica malo tvrđa, hrskava, a unutra su skroz mekane. I to je onaj recept starinski naših baka. Ja sam iskreno tragala za tim receptom jer sam izgubila svoj od bake koji sam imala i eto sve se uredi.
A recept po kome sam htela da pravim je sasvim drugačiji. Prvo se mast zagreje na ringli pa se doda šećer da se otopi, skloni se prohladi, pa se doda jaje i kvasac i kada se otopi kvasac dodaje se polako kašika po kašika brašna da bi se dobilo testo koje je malo da kažem gušće nego za mekike. Nije ni nalik ovome što sam ja napravila. Nije da se hvalim ali moje krofne ispadoše božanstvene. Još samo da pronađem recept za one čuvene grčke tvrde đevrek krofne koje se rune dok se jedu. Te krofne sam davno jela u Grčkoj na letovanjima pa ako neko ima recept molila bih da ga podeli sa nama. I kao što ste od mene navikli uvek imam da vam ispričam neku zanimljivost vezanu za kulinarstvo ili neku romantičnu priču. Ovaj put ću vam ispričati neke kulinarske zanimljivosti.
Da li znate gde i kako je nastao čips. Priča je jako zanimljiva jer nam se verovatno nekada desila slična stvar. Čuveni restoran u Njujorku Mun Lejk Lodž je bio poznat po svojim kulinarskim specijalitetima od mesa i krompira. I jedne večeri nezadovoljna mušterija je vratila svoju porciju pomfrita jer je bio suviše debelo sečen krompir. Čuveni šef kuhinje Džordž Krum je toliko pobesneo jer zaboga kako neko može njemu da vrati krompir. Da bi se osvetio uzeo je rende za kupus i skroz isekao tanko krompir na listiće. Tako ih je ispržio u vrelom ulju da budu krckavi i stavio je dosta soli. Kada je lično poslužio porciju mislio je da će mušterija da bude ljuta i nezadovoljna. Reakcija je bila sasvim suprotna od očekivane jer je već sutradan bio red ispred restorana za krckavu, slanu porciju krompira koju su nazvali čips. I ostalo je istorija. A kada smo već kod čipsa još jedna zanimljivost. Kako su čips uvrstili u grickalicu za zabave? Kada je čips počeo da se masovno proizvodi u radionicama, pa posle i u fabrikama bila je potrebna reklama. U Americi su se na žurkama, u bioskopima uglavnom jele kokice. Onda se neko dosetio da bi bilo dobro „ubaciti“ čips kao glavnu grickalicu na žurkama. Napravili su mini pakovanje koje su delili uz svaku kupljenu kartu za bioskop na otvorenom. Takođe su pravili žurke za tinejdžere koji su slavili 16-ti rođendan. I tako se probio čips kod prvo mladih da bi kasnije bio neizostavan kod pokeraša na stolu. I eto ideje za neki parti.
