Dizajn kupaćih kostima se kroz istoriju znatno menjao, tako da kupaći kostimi iz nekog ranijeg vremena, nisu ni blizu podsećali na ove koje u poslednje vreme viđate na plažama i bazenima.
Svejedno je da li su to tada bili kupaći kostimi ili duge haljine koje su Viktorijanci nosili na plaži, priča o istoriji kupaćih kostima, jednostavno će vas oduševiti. Kada leti sunce ogreje i kada upeku vrućine, jedini spas je kupanje u rekama, jezerima, morima ili bazenima i to traje vekovima.
Istorija ženskog kupaćeg kostima, započinje jednostavnom odećom za kupanje, koju su nekada nazivali rođendanskom odećom. Šalu na stranu, ali sigurno nećete verovati da su se ljudi sve do 19. veka, jednostavno često kupali goli. Žene su znale da se tokom kupanja pokrivaju svojom garderobom koju su skinule i ta odeća je moramo priznati na neki način i ličila na današnje bikinije. Isto tako žene devojke i žene su u to vreme oblačile za plažu takozvane kombinezone. Ovaj tip odeće jednostavno nije bio nimalo praktičan za kupanje, već više za šetnju plažom.
Kupaći kostimi su u suštini osmišljeni 1800-tih godina i to jednostavno iz nužde. Tadašnje poboljšanje kvaliteta prevoza železnicom i drugim sistemima prevoza, napokon su za one koji su bili željni kupanja, napokon su mogli doći do kupališta na kojima su upražnjavali osim kupanja i mnoge rekreativne aktivnosti. Ako bi sada videli fotografiju kupaćih kostima iz druge polovine 19. veka u njima sigurno ne bi prepoznali izgled svojih sadašnjih kupaćih kostima.
Vremenom su se kupaćim kostimima, zvale čak i dugačke haljine obučene preko dugačkih pantalona. Iako ovaj tip kupaćih kostima nije bio nimalo estetski, ovi kupaći kostimi su ispunjavali svoju osnovnu namenu, pokrivanje ženskog tela. U to doba žene su bile primorane da pokrivaju svoja tela, kako bi izgledale što diskretnije, tačnije da bi izgledale skromno. Zbog tog osnovnog razloga, gornji deo kupaćeg kostima se spuštao skroz do nogu.
Ovi kupaći kostimi bili su pravljeni od flanela, koji je bio neproziran, čvrst i izuzetno težak. Zbog toga što nisu nikako prilagodljivi, a svakako bi otežali kada bi ih voda nakvasila, ovi kupaći kostimi nisu u suštini bili korišćeni za samo kupanje, nego kao modni detalj za šetnju kupalištem. Zbog ovih kupaćih kostima su čak pravljene male konstrukcije, koje su bile porinute u plićak, tako da su dame sada bez straha od toga da će se utopiti od teško nakvašenog kupaćeg kostima sa manje straha ulazile u vodu kako bi se okupale.
Do 1910. godine kupaći tog vremena bili su manje veličine, što znači manje ograničavajući, a to znači i manje teški. Žene su vremenom da kažemo oslobodile svoje ruke od nepotrebnog viška materijala za pokrivanje tela, krajevi kupaćih kostima su se spuštali do sredine bedara. Dizajneri tako počinju tokom dizajniranja kupaćih kostima koristiti sve manje materijala, veličina kupaćih kostima se znatno smanjila, a figure devojaka i žena sve više su dolazile do izražaja. Tokom 1920-tih godina kupaći kostimi su se sve više smanjivali, a potražnja za njima je bila sve veća.
Dizajner Luis Reard (Louis Reard) uvodi velike novine u dizajniranju ženskih kupaćih kostima i uvodi u svet mode prvi moderni bikini, kako je ovaj model kupaćeg kostima nazvao. Malo ko zna da naziv bikini ima direktne veze sa ratom. Reard je bio inspirisan da svom dvodelnom kupaćem da naziv nakon američkog atomskog testa koji je nazvan Bikini Atol (Bikini Atoll).
Iako su promene u dizajnu kupaćih kostima vremenom bile minimalne i uglavnom estetske prirode, pokrenuti je veliki broj različitih tipova dizajna kupaćih kostima. I eto kada prvi put budete obukli kupaći kostim i uđete u vodu da se okupate, setite se ove priče o istorijatu ženskih kupaćih kostima.
