Homer i Aristofan (Aristophanes) poznati Grčki pisci, pisali su u svojim spisima o frizerima tog vremena koji su svojim klijentima oblikovali kosu.
Frizerski saloni su u prošlosti imali poseban status u samoj zajednici, jer se verovalo da duh osobe koja se šiša, zauzima njegovu kosu. Frizeri su bili izuzetno cenjeni i upravo taj status, ohrabrio je mnoge da usavrše svoje znanje. Postoje saznanja da su u starom Egiptu, frizeri posedovali specijalno ukrašene futrole u kojima su držali svoj frizerski alat. Frizerski zanat je još davnih dana smatran profesijom, a reč Frizer se prvi put pojavljuje u Evropi negde u 17.veku. U to vreme su žene nosile sa ponosom velike i izuzetno komplikovane frizure. Frizuru bogatih muškaraca u to vreme, najčešće su održavale sluge. Muškarci u Francuskoj, bili su prvi frizeri koji su održavali frizure ženama. Prvi poznati frizer bio je Šampanj (Champagne), inače rođen u Južnoj Francuskoj.
Frizerski zanat je poznat već više hiljada godina!!!
Ručna mašinica za šišanje radi na sličan način kao i makaze, jedino što makaze poseduju po jedno veliko sečivo, a mašinica par manjih nožića-sečiva. Ovaj tip mašinice poseduje par naoštrenih sečiva-oštrica, koje su slične makazama. Pri bliskom dodiru, oštrice klize jedna uz drugu sa strane koja klizi bočno i tada vlas kose biva postavljena između zubaca češlja. Kada sečiva kliznu bočno jedno uz drugo, tog trenutka se vrši sečenje vlasi. Trenje između sečiva mora biti što snažnije, a upravo to trenje se postiže zahvaljujući izboru kvalitetnog materijala mašinice uz naravno obaveznu kvalitetnu završnu obradu i često podmazivanje spoja dva sečiva. Mašinica se koristi za oblikovanje kose, ali za razliku od običnih makaza, vlas kose seče znatno brže.
Prvu ručnu mašinicu za šišanje osmislio i napravio Nikola Bizumić iz sremskog sela Neradin!!!
U opštini Irig je smešteno Fruškogorsko selo Neradin, a pretpostavka je da sam naziv ima Keltsko poreklo. Poznato je da su pronađeni tragovi naziva Neradin u nekim starim mađarskim dokumentima iz 1247.godine.
Zanimljivo je to da je prvu ručnu mašinicu za šišanje, osmislio i napravio čovek iz Srema. Nikola Bizumić koji je rođen 1823.godine u sremskom selu Neradin, osmislio je i proizveo prvu ručnu mašinicu za šišanje na svetu. Nikola je rođen u izuzetno siromašnoj porodici u selu na Fruškoj gori i lagano kao momak učio berberski zanat. Ovaj tada izuzetno cenjeni zanat, učio je u Rumi i Irigu i dok je usavršavao svoj zanat šišajući svoje mušterije, došao je na neobičnu ideju.
Nikola je došao na sjajnu ideju tokom brojnih šišanja mušterija da konstruiše i napravi mašinicu koja bi znatno ubrzala dotadašnje vreme potrebno za šišanje. Iz Iriga prelazi u Rumu, jer nije naišao na podršku svog gazde za koga je do tada radio i koji očigledno nije razumeo njegovu fantastičnu ideju. Nakon izvesnog vremena provedenog u šišanju brojnih mušterija u Rumi, kao šegrt 1836.godine polaže tadašnji „kalfenski“ ispit. Ručna mašinica za šišanje poseduje par naoštrenih sečiva-oštrica u obliku češlja.
Sa vrlo skromnim finansijama odlučuje da ode u London, gde uspeva da pronađe zainteresovane poslovne ljude, koji su finasirali njegov izum. Ručna mašinica za šišanje postaje izuzetno popularna te je počela njena serijska proizvodnja i njen izvoz van Engleske. Zbog svojih evidentnih zasluga, Nikola je čak dobio i veoma prestižnu titulu Ser. Postao je izuzetno cenjen i imućan čovek, a procenjena imovina koju je posedovao, dostizala je astronomske cifre. Zanimljivo je da su u kasnijem periodu na osnovu funkcionisanja njegove ručne mašinice za šišanje, proizvedeni brojni dodaci za kosilice i kombajne. Ručna mašinica za šišanje funkcioniše tako što se upravlja sa dve ručice, koje se naizmenično stiskaju i otpuštaju. Ovom mašinicom se znatno brže šišala kosa, nego ranije sa makazama. Kosa se jednom rukom uzimala u pramenove i mašinicom na taj način izuzetno brzo šišalo. Rezultat šišanja je najčešće bila ćelava glava bez kose i takav vid da kažemo frizure, bio je sve popularniji kod dečaka, tadašnje omladine, kod vojnika, ali i u zatvorima među zatvorenicima.
Iako su brzo osmišljene i proizvedene električne mašinice za šišanje, berberi u nekim zemljama i danas šišaju mušterije sa ručnom mašinicom. Zanimljivo je da se ručna mašinica za šišanje i danas koristi za šišanje regruta u Ruskoj vojsci. Regrute sa ovom mašinicom šišaju skoro na nularicu, kako se u našem narodu popularno zna reći.
Ručna mašinica za šišanje i danas se koristi za šišanje regruta u Ruskoj vojsci!!!
Početkom 20.veka, Grčki studenti su se često znali ručnom mašinicom šišati do glave na ćelavo. Slično šišanju koje su praktikovali studenti i u Grčkoj vojsci su se vojnici šišali do glave. Za vojnike koji su prekršili neka vojnička pravila, kazna je bila šišanje ručnom mašinicom na ćelavo.
Između 1950. i 1960.godine na snazi je bio zakon po kome su do glave bili ošišani mladi koje je hapsila policija. Ova kazna je kasnije bila proširena tokom Grčkog vojnog režima u periodu od 1673. sve do 1973.godine na mlade levičare i mlade iz hipi pokreta. Ovaj zakon kojim su neki kažnjavani, šišanje ručnom mašinicom na nularicu, ukinut je u Grčkoj 1982.godine.
