Kulinarstvo Opšte Raspevana kuvarica

Mastlenica sa džemom

Da li ste znali da se nekada pecivo uglavnom prodavalo na ulici. Nisu postojale pekare kao današnje. Domaćice bi kod svojih kuća pravile pecivo a muževi bi na svojim kolicima i tezgama prodavali to pecivo.

Kod nas tradicija mešenja hleba u kući se zadržala dosta dugo jer se smatralo da hleb treba da potekne iz kuće zbog zdravlja i napredka ukućana pa i same kuće. Raznorazna peciva su se spremala i prodavala. Najlepša peciva su bila od belog brašna jer se smatralo da je belo brašno simbol bogatstva. Bilo je tu đevreka, hlebova, kifli, slatkih I slanih delicija. Za svakog po nešto. Znali su pekari da idu od vrata do vrata i nude svoje proizvode. U gradovima je kod onih imućnijih svako jutro na vrata dolazio mlekadžija, pekar i proizvođač povrća i voća. Svako od tih pekara je imao svoje cake i svoje recapture. Kako bi danas rekli borili su se za svoje mušterije. Oni koji su pravili đevreke prodavali su ih na jednom štapu. Na tom štapu je bilo oko stotinak đevreka i oni bi stali na ulicu i uspravno držali taj štap pun mirisnih vrućih đevreka. Po pričanju deke moje drugarice čiji je otac bio pekar između dva rata kada bi se prodali đevreci čekao je plato veliki od drveta sa buhtlama koje bi punili nekim slatkim nadevom. Obično džemom. Pa kad se to proda onda idu kući. U Beogradu su prodavali preko hiljadu đevreka dnevno. Pa verovatno se pravila i ova mastlenica. Zamislite samo kako kupujete na ulici vruće pecivo koje neverovatno lepo miriše. Filovanja su uglavnom bila od raznih džemova, a slano je bilo sa sirom ili prazno. Predivna mastlenica sa džemom. Recept za koji iskreno nisam sigurna koliko je star. Ovaj koji ja imam je iz 1936. i bio je u nekim novinama koje je imala drugaricina baka. Ustvari nije imala cele novine nego je uvijala neke porcelanske figurice i to je tako dugo stajalo u podrumu. Tako mi je drugarica prepisala recept sa tog parčeta novina.

Jedno vreme sam ih često spremala. Neko bi rekao da su maslenice buhtle, ali nisu. Testo se dosta razlikuje kao i način pripreme. Po originalnom receptu ide džem od šipka. Iskreno šljive su mi bile na dohvat ruke a i od šljiva je isto prelepo. Možda su recimo nešto između buhtli i štrudli. Šta god da je neverovatno je ukusno.

Testo je mekano i za nijansu je teže jer ide dosta džema. U receptu je i opisano koliko se stavlja džema i zašto. Ja ću vam to reći tokom objašnjenja pripreme.


 

Prvo što je potrebno je kocka svežeg kvasca da nadođe u 150ml mlakog mleka sa jednom kašikom šećera. Klasika kao za sva dizana testa.

 



 

Pola kilograma mekog brašna tip 400 prosejte u vanglu, pa stavite prstohvat soli, 100gr kristal šećera, 2 kesice vanilin šećera, pola kašičice limunovog soka. U lončić stavite 150ml mleka da se zagreje da bude više toplo nego mlako. U to dodajte 50gr rastopljenog putera i 50gr rastopljene masti. Sve dobro promešajte i pustite malo da se prohladi. Samo neki minut.

 


Stavite jedno žumance i dobro sve sjedinite. Pazite samo da vam ne bude suviše topla masa zbog žumanceta. Kad sjedinite sipajte u brašno i na kraju stavite kvasac. Sve dobro sjedinite i umesite. Testo će biti malo masnije ali kada se ispeče to se izgubi. Testo stavite da narasta samo koliko da krene. Ne mora da se duplira. To je 15 minuta recimo. Ja sam stavila onu samolepljivu foliju a možete klasično pamučnu ili lanenu krpu preko.

Premesite testo, podelite ga na 10 jufki od po 100 grama.

Razvite testo širina oko 5 do 6cm. Što tanje da bude. E sad džem. Razmažite vršnu kašiku džema. Savijte po malo na unutra levu i desnu stranu i urolajte što tanje. Ne brinite ako ima više džema i ako iscuri. Iscureće bukvalno za jednu kašiku sveukupno a neće da se zalepi za testo. Stavite u pleh i prekrijte krpom. Ostavite samo 5 minuta da odmori testo. Testo se po originalnom receptu premazuje mašću. Ja sam premazala majonezom jer mi je nekako lepše. Lepša korica.

Stavite u rernu na najslabiju vatru. Kod mene je to 50 stepeni. Tako da se peče 15 minuta. Posle toga pojačajte na 180 stepeni i pecite dok ne porumeni. Sami ćete da vidite kada je gotovo.

Prekrijte krpom na 15 minuta pa pospite prah šećerom. Mastlenice ostaju sveže i mekane i po nekoliko dana.

Dragi moji želela bi da vam dam neke savete. Proleće je uveliko i svi znamo da je vreme da svoj organizam očistimo od nečistoća jer smo tokom zime dosta spremali i jeli a nije se baš radilo. Mislim na fizičke aktivnosti. Na tržištu postoji million raznoraznih preparata koji vam se serviraju i u koje se proizvođači kunu da će vam pomoći da očistite svoj organizam. Da ne pričam koliko novca ćete bespotrebno baciti. Ja imam jedan fenomenalan recept koji ću sa vama podeliti. Vrlo je jednostavan i možete ga koristiti jedanput godišnje kada želite da potpuno očistite organizam od holesterola I raznoraznih nečistoća. Iseći 40 čenova belog luka na sitnije komade. Uzmite 2l čistok soka od ceđenog limuna. Dodajte 4 kašike rendane korice od limuna. Limun se potrudite da pronađete BIO. (Ako ga ne pronađete potopite ga u
dve kašike sode bikarbone.) Ostavite 10 minuta pa isperite. Sve sipajte u staklene tegle i dobro ih zatvorite. Najbolje je one tegle od litar i po. Tegle zatvorite čistim novim poklopcem. Stavite na tamno i hladnije mesto. Svakog dana promućkajte dva puta dnevno po petnaestak sekundi. Tako treba da odstoje 30 dana pre konzumiranja. Uzima se jedna supena kašika naštinu pola sata pre doručka. Tako se konzumira dok se sve ne istroši. Ono što je ovde takođe bitno je da možete svake godine u isto ili približno isto vreme da očistite organizam. Krenete da pravite recimo u martu, a u aprilu očistite organizam. Mnogo je zdravo dobro. Posle desetak dana od konzumiranja ako vidite da vam jačina smeta želucu dodajte na jednu supenu kašiku četvrtinu kašike bagremovog meda.

Pa prijatno dragi moji!

Autor: Jovanka Jevtić
Carstvo raspevane kuvarice

Reklame

Reklame