Kulinarstvo Opšte Raspevana kuvarica

Posne urmašice

Sredinom devetnaestog veka u Sarajevu je živela jedna gospođa koju su zvali Jordanka.

Retko ko je znao njeno pravo ime samo nadimak Jordanka. A nadimak je dobila zato što je bila udata za trgovca čije je poreklo bilo iz dalekog Jordana. Imali su petoro sinova i svi sinovi su se posle školovanja odselili u Jordan. Tako da je ona ostala sama sa mužem. Jedne godine na Vavedenje Presvete Bogorodice projavila joj se Bogorodica u snu i rekla:
“Gospod je izabrao tebe da pomogneš sirotinji u onom kućerku. Poštuju i slave Nikoljdan. Nemaju šta da pojedu osim to malo od žita i slavskog kolača.“
“Ali kako ću ja da njima pomognem kad sam ja Muhamedove vere, i otkuda ja baš muslimanka da pomognem pravoslavcima?“: začuđeno upita Jordanka.
“Gospod vidi srce pravednika i poštene duše, nije bitno da li je Muhamedove vere ako je čista srca i obraza“: reče Bogorodica i ode.
Sutradan je Jordanka bila vidno uznemirena. I nikako da joj izađu iz glave reči Bogorodice. Nije imao niko šta da joj kaže. Znala je ona koliko joj je čisto srce i njoj i njenom mužu. Davali su na veresiju onome ko nema. Poklanjali sirotinji iz kraja ne pitajući. Prošlo je tako nedelju dana a Jordanka sve uznemirenija. A kako ne bi bila. Bližio se Nikoljdan. Ode ona kod Hodže da mu ispoveda šta joj se desilo i da traži savet. Hodža joj reče da ode i odnese nešto slatko. Da spremi i da ponese i paket brašna. “Mi koji smo čiste duše ne delimo ljude na Muhamedove ili Hristove nego na dobre i loše.“: reče hodža. I dva dana pred Svetog Nikolu odnese ona puna dva platoa urmašica. Porodica je toliko bila iznenađena jer nikada nisu imali pomoć od muslimana čak su morali i da od pojedinih kriju veru. I te urmašice su nazvali Svetonikoljske urmašice. Ne cenite ljude po veri i rasi nego kakav je ČOVEK.

Ovo je recept tatine Tetke Nadežde. Izuzetan za sve postove i odličan kolač za Svetog Nikolu recimo. Ukus prelep i izgled je savršen i za svečanu trpezu.

Potrebno je :
-1/2 čaše ulja
-isceđen sok pola pomorandže
-malo manje od pola čaše piva
-oko 330 grama brašna
-1 kesica praška za pecivo

za agdu (sirup)
-sok od ceđene druge polovine pomorandže
-400gr šećera
-4dl vode
-2 kašike meda

Sok od pomorandže sipajte u čašu od 2dl. Dodajte piva do polovine čaše. Do vrha čaše dodajte ulje. To sipite u šerpu i stavite da provri. Kada provri, sklonite sa ringle i dodajte kesicu praška za pecivo. Počeće da se stvara pena i tad znate da je dobro. Promešajte pa dodajte kašiku po kašiku brašna uz mešanje. Prvo dodajte 300 grama brašna. To kažem jer testo treba da bude tvrđe a ne mekano kao kod običnih urmašica i to sve zavisi od brašna. Ja sam dodala još 30 grama. Testo ostavite da se hladi na sobnoj temperaturi oko pola sata. Trebalo bi da bude skroz hladno.Premesite ga i podelite na 12 jednakih loptica. Testo je tvđe pa se teže mesi da vas ne zbuni.

Uzmite oko 70gr mlevenih oraha i poparite ih vrelim sokom od pomorandže. Oko 4 kašike je potrebno.Rukom rastanjite testo stavite vršnu kašičicu oraha pa napravite lopticu. Loptica je veličine velikog jajeta recimo, veća je od ping pong loptice. Pritisnite je dobro slavskim pečatom da se stanji na pola prsta. Metalnim sekačem isecite krajeve. Ima da se kupe kao modle za keks. Kada pritisnete sekačem testo će da se podigne za oko pola prsta pa će taman da bude prst debelo. I neće puno da naraste bez obzira na prašak za pecivo. A orasi će se ravnomerno rasporediti kao fil. Peče se u dubljem pekaču na 180 stepeni oko pola sata. Dok ne dobiju zlatnu boju. Ja sam koristila vatrostalni pekač jer mi je on idealne dubine. Namazala sam malo margarinom a može i uljem, generalno ne lepi se.

Sirup se kuva tako što se u vodu stavi šećer i sok od pomorandže i na srednjoj vatri kuva dok ne provri. Od momenta kada provri kuva se još 5 minuta. Sklonite sa ringle pa stavite med. Mešajte dok se ne otopi med. Vrelim sirupom prelijte hladne urmašice. Bukvalno trebaju da plivaju u sirupu. Ostavite preko noći da odstoje. Ustvari minimum 12 sati pre serviranja. Mogu da stoje duže. Doduše meni nisu više od 5 dana ali moja drugarica kaže da mogu i duže ona ih je spremala.

I na kraju da pomenem reči vladike Nikolaja koje je izgovorio u poslanici o Božiću u Ohridu 1930. ’’Gde se rodi Hristos? Ne u carskim dvorovima, da ne kažu podvlašćeni: On je s carevima a nije s nama! I ne u bogataškoj raskoši, da ne kažu siromasi: On je s bogatašima a nije s nama! I ne u velikom gradu, gde bedni ljudi teško dolaze do stana, da se ne kaže: Stesnio nas je! I ne u toploj sobi, da ne kažu stradalnici po hladnim izbama: lako je njemu! I uopšte ne među ljudima, da ne kažu ljudi: težak nam je! Nego se blagi Gospod rodio među ovcama, koje mu ništa nisu zamerile. Rodio se na mestu ničijem, u pećini hladnoj, između grada i sela, između svojina i prisvojenih baština. Rodio se na stopi zemlje ničije, Božije. Tu stopu zemlje niko nije iskorišćavao, osim ovce, i one sasvim retko. I ovce mu nisu zamerile, što se rodio kod njih, na kamenu zastrtom slamom. Pa je postao veliki. Stojeći oborenih glava u pećini blagoslovenoj mi poklonici divili smo se, gde se veliki Gospod i Spas naš rodio. Rodio se na kamenu ničijem, da svima bude prav, i da svima ponudi spasenje. Rodio se u mraku, kao da pokaže da je došao u mrak ovoga sveta – On, velika Svetlost.’’

Ali je pomagao drugima. I zato trebamo pomagati jedni drugima, Nije bitno koje smo vere, ako si čovek sa velikim Č to je ono pravo. Ljude ne treba deliti po boji kože i vere nego kakav je ko u srcu. Sveti Jovan Damaskin je govorio ”Nema mira bezbožnicima, veli Gospod. Odagnajmo oblak svake žalosti koja um pomračuje i ne dopušta mu da se uzdigne u visinu. Prenebregnimo sve zemaljsko, jer je naše življenje na nebesima”.

Činite dobra dela idu praznici. Na zdravlje i spasenje!

Autor: Jovanka Jevtić
Carstvo raspevane kuvarice

Reklame

Reklame