Kulinarstvo Opšte Raspevana kuvarica

Jedna šerpa, šoljice za kafu i pileća supa sa knedlama

Postoji jedna stvar koju stalno volim da istaknem.

Kombinacija kavalitetnih sastojaka i kvalitetnog posuđa daje kvalitetno jelo. Bez toga jelo je kako bih rekla bez duše. Naravno u sve to mora da se uključi jedan važan faktor a to je ljubav. Verovali ili ne ljubav prema kulinarstvu, ljubav prema osobi za koju kuvamo, ljubav prema sebi ako kuvamo za sebe, izuzetno je važni sastojak ako ne i najvažniji sastojak svakog recepta. U to sam se uverila hiljadu puta. Ako ste nervozni, džangrizavi neće vam ići od ruke kuvanje. Neko voli da kuva u tišini bez igde ikoga, neko u punoj kući, a neko kao ja uz muziku. Kako god sebi obezbedili ambijent u kome ćete kuvati ako nema ljubavi nije to to. Ne kažu džabe da je ljubav pokretač svega i da je dobar zalogaj spojio mnoge parove za sva vremena. Ima tu istine jer sam ja upoznala mnoge parove koje je baš kuhinja spojila. Moram da vam ispričam jednu kratku pričicu. Ja volim da kupujem šoljice za kafu. Volim i da pijem iz lepih šoljica i neobičnih. I tako znam da lutam gradom u potrazi za šoljicama. Prosto da obradujem sebe. Krenula sam tako jednog dana sa drugaricom do prodavnice koja osim šoljica ima i predivne šerpe koje su bile potrebne drugarici. Ustvari trebao joj je lonac emajlirani, živih boja i neobičnog oblika jer ona takva po prirodi. Voli unikatne stvari. Ja sam se naravno uhvatila za šoljice a ona za neku žutu šerpu sa predivnim šarama. Najsmešnije od svega je što sam ja bloger, Raspevana Kuvarica a ona zna da isprži jaje u loncu. I uvek smo se oko toga smejale ona kupuje šerpe i lonce jer joj svaka šerpa ima sloj zagorelog a ja šoljice jer imam nekoliko šerpi i lonaca za koje sam emotivno vezana pa mi druge ne trebaju. I daaa brat mi je uvalio ekstra lonac od onih čepova što su se sakupljali. U tom loncu je najbolja pileća supa. Mi u radnji ona prigrlila šerpicu od dva litra u kojoj misli da može da spremi pasulj za pet osoba. Dok smo plaćale, ušao je lik koji nije baš bio po mom ukusu ali zato jeste po drugaricinom. Oči iskočile kao u crtaću. Prigrila ona tako šerpu i gleda pravo u njega. On kupovao poklon za slavu i nije znao šta da izabere od gomile predivnih stvari.
“Da li ste zadovoljni kvalitetom šerpe? Da li bih mogao to da kupim kao poklon za slavu?”:upita moju drugaricu.
“Da, da kako da ne, verujte ovo je najbolja šerpa koju sam koristila. Znate ja sam uzela veliku za pasulj i gulaš a sada i ovu manju za domaću supu sa knedlama.” Moja drugarica reče i ne trepnu.
“Jaooo, ja baš volim supu sa knedlama eto nemam prilike često da je jedem jer sam ovde sam, a mama mi je u Kragujevcu.”
“Pa nema problema evo ako se slažete ja ću vam skuvati moju čuvenu supu sa knedlama. Možemo se dogovoriti u nedelju u 2 kod mene. Evo moje adrese.” A ja u šoku. Red zbog supe red zbog ponašanja moje drugarice.
“Slušaj moraš da me vadiš! Pa koga ćeš ako ne mene. Moraš da mi pomogneš oko supe. Da mi skuvaš supu a ja ću sve ostalo. Moooolim te pa vidiš kako je sladak.” Ja naravno kao i uvek nasednem na slatkorečivost i dogovorimo se da u nedelju ujutru ja spremim pileću supu od karabataka koje sam dobila od prijatelja i taman da za sebe spremim ušuškanu piletinu. Donesem ja sa sobom moj lonac jer sam imala više mesa i krenem da spremam. Pomislim kako ću kasnije lako da presipam u njenu čuvenu šerpu od dva litra. Imala sam 8 karabataka koji su malo bili sitniji, više golub nego pile ali neverovatno ukusni. To je ona varijanta kljucanja pileta po dvorištu i sve organsko.

Zelen nije iz moje “Beličke” bašte ali je jednako odlična bila. I sad za kuvare početnike SVEŽA PILETINA SE NIKAKO NE PERE!!! Pranjem pod česmom pršti masnoća po sudoperi koja u dodiru sa metalom stvara bakterije koje se šire munjevitom brzinom. Ja sam na količinu od oko 800gr piletine imala isto toliko i zeleni. I to je moja mera. Koliko piletine toliko zeleni. Slikovito imala sam 8 manjih karabataka, 4 srednje šargarepe, jedan veći paškanat, koren peršuna, manji koren celera i malu glavicu crnog luka. Sve sam to zajedno stavila u lonac i nalila sa 3 litra vode. Dodala sam i jednu ravnu kašiku soli. Kada je provrlo smanjila sam vatru i u poklopljenom loncu se krčkalo oko 40 minuta.

S’ vremena na vreme sam dodavala vode da uvek ima oko 3 litra tečnosti.  Kada se meso skuvalo ja sam ga izvadila za moje jelo, podelila supu u njenu šerpu i ostavila pola kod mene. Knedle se kuvaju klasično. Ali za one koji ne znaju da ispričam. Ja nekako sve radim odokativno. Umutim jedno jaje viljuškom, dodajem polako grizuz stalno mešanje da dobijem masu koja je recimo kao za proju. Gušća nego za palačinke. U to testo stavim kašičicu masti i ostavim 5 do 7 minuta da malo griz nabubri. Vadim manjom kašikom (imam jednu srednju baš odgovarajuću za knedle) i spuštam u kipuću supu. Kada knedle potonu onda su kuvane. A to je otprilike posle desetak minuta. I to je to. Klasična supa sa knedlama. Napravim ja supu i odem kući. Kod kuće sam napravila i ušuškanu piletinu za koju ću vam recept napisati u nekoj od sledećih kolumni. A vi se sigurno pitate šta je bilo sa drugaricom, supom i momkom iz radnje. Šerpa je naravno imala debeo sloj zagorelog, za supu se vrlo brzo utvrdio autor, a momak iz radnje se navikao na zagorele šerpe i za divno čudo mu uopšte nisu smetale. Sada su zajedno u jednom divnom braku preko okeana. Ne smem ni da pomislim na kuvanje tamo. Jer i on i ona vole da ugljenišu ručak. Neverovatno šta sve jedna šerpa može da učini. Doduše i moja ljubav prema traženju perfektnih šoljica za kafu. Na zdravlje dragi moji!

Autor: Jovanka Jevtić
Carstvo raspevane kuvarice

Reklame

Reklame