Obično se kaže pola naroda slavi a pola ide u goste. Toliko lepih običaja ima za Sv. Nikolu da ih je prosto nemoguće sve nabrojati. Sveti Nikola je zaštitnik pre svega moreplovaca pa se postavlja pitanje otkud Srbi u tolikom broju slave baš Sv. Nikolu.
Jedno od objašnjenja leži u tome da je nekada davno u doba cara Dušana Srbija izlazila na more pa i kasnije i verovatno potiče još iz tog perioda. Kako god bilo zna se da slava Sv. Nikola uvek se pada posna jer je tada veliki Božićni post. Dosta običaja se vezuje za kult spremanja svetonikoljske trpeze. Nekada se znalo šta se sprema za Sv. Nikolu, tj. šta je pod obavezno. Danas se to u velikoj meri izgubilo u naletu “savremenih internet“ domaćica. Kod mene u porodici do skoro se spremalo isključivo tradicionalno posno po recepturama mojih predaka. I insistiralo se na tome. Ja sam počela malo po malo da uvodim neke novine što se tiče slatkiša samo pa sam sakupljala neke “savremenije“ recepte za sitne kolače koji su se pokazali odličnim.
Nekada se slava slavila tako što su gosti posle liturgije dolazili na čast. To je značilo da se posluže žitom, popiju rakiju (ako piju), popričaju sa domaćinom i odu kući. Na izlazu su se obavezno dobijali takozvani poslaci. Paketić slanog i paketić sitnih kolača. Negde oko 18 časova sakupljali su se gosti koji su ostajali na večeri. Oni koji su se zatekli i oni koji su pozvani . Inače u većini krajeva se na slavu zvalo samo po prvi put. Svake naredne godine se podrazumevalo da ste pozvani. Po nekad je to malo i stvaralo zabunu pa se recimo određeni prijatelji ne pojave jer su smatrali da nisu pozvani. Gosti koji bi ostajali na večeri nisu dobijali poslatke, osim u slučaju da su kod kuće imali decu kojima bi se slalo.
Za slavu je “pod obavezno bila riblja čorba ili riblji gulaš, u nekim krajevima bobove pihtije, meljani pasulj, pasulj prebranac pravljen sa dosta praziluka, suve crvene punjene paprike( ili pirinčem ili pasuljem ili krompirom), sarma posna i riba. Sitni kolači su uglavnom bili od suvog voća, oraha i meda. U srednjem veku je bilo to naravno mnogo drugačije i ono što se zna po nekom predanju je da se u čast zaštitnika kuće iznosio med i da se spremala riba. Naravno to je bilo kod bogatijih kuća. Siromašni su bili zadovoljni ako na stolu imaju jabuke i malo sitne bele ribe za čorbu. Što se tiče slavskog kolača to je variralo od kraja do kraja, tako da su se mesili i od kukuruznog brašna a i od pšeničnog.
Tragajući za nekim savremenijim receptima sitnih slavskih kolača izdvojili su se neki koji su po meni pun pogodak. Ne samo po kvalitetu nego i po količini.
Prvi recept koji sam dobila od drugarice je bio za crno beli rolat od kokosa i kafe.
Kombinacja ukusa fantastična. I količina baš zadovoljavajuća.
Tamni deo: 50gr margarina sa ukusom vanile penasto umutiti sa 50gr sitno rendane čokolade. 300gr posnog mlevenog keksa, 50gr oraha mlevenog preliti sa 13 kašika jako sukvane kafe. Sve dobro sjediniti i na onoj samolepljivoj foliji rastanjiti na oko pola prsta debljine, možda čak i za nijansu tanje.
Beli deo : umuutiti penasto 200gr margarina sa ukusom vanile i 150gr prah šećera. Dodati jednu kesicu vanilin šećera i 160gr kokosovog brašna. Sve to lepo sjediniti pa staviti preko crnog dela ali ne skroz do ivice nego pola prsta recimo od ivice.. Svuda po belom delu posuti 30gr suvih brusnica.
Polako uviti u rolat sa foljom i tako umotano u foliju staviti na 3 sata u frižider. Posle frižidera staviti na 15 minuta u zamrzivač. Glazuru od čokolade napravite tako što ćete na pari otopiti 100gr čokolade sa 2 kašike ulja i kašikom prah šećera. Pošto ste rolat izvadili iz zamrtivača kada skinete foliju on je jako hladan pa pazite kako sipate čokoladu jer će se odmah čokolada stegnuti. Ostavite da prenoći pre serviranja. Ovaj rolat može da stoji na hladnom do desetak dana a i pogodan je za zamrzavanje.
Drugi kolač koji ću vam ovom prilikom napisati su punjene suve kajsije i/ ili šljive. Vrlo zgodan kolač , lak za spremanje i takođe odličan za zamrzavanje. Ovo je mera za 60 suvih kajsija ili šljiva. Fil je isti. 5 kašika džema domaćeg od kajsija, ulje 2 kašike, mleveni orah 250gr. vanilin šećer jedna kesica. Za glazuru od čokolade 200gr čokolade za kuvanje 4 kašike ulja. Kajsije potopiti u toplu vodu i ostaviti 2 sata. Procediti i sa strane svaku iseći da bi ste mogli da ih punite filom. Zagrejte ulje na srednjoj vartri dodajte džem, vanilin šećer i šećer, mešajte da se šećer rastopi. Sklonite sa vatre dodajte 200gr oraha i dobro promešajte. Ostavite da se prohadi, da bude mlako. Filujte kajsije, otprilike jedna kašičica po kajsiji. Od čokolade i 3 kašike ulja na pari napravite glazuru i umačite cele kajsije. Stavljajte na peki papir pospite ostatkom mlevenih oraha i ostavite da se stegnu preko noći.
Treći kolač koji sam po prvi put pravila je bajadera sa kikirikijem. Pomislila sam da je ista kao i sve ostale bajadere, ali uopšte nije tako. Zašto to kažem. Pa kao prvo sama tekstura se razlikuje i dosta je mekan kolač tako da ga morate držati na hladnom sve do serviranja. A može isto jako dugo da stoji i naravno da se zamrzne.
-180ml vode,
-180ml šećera,
-75gr margarina,
-200gr kikirikija mlevenog,
-250gr posnog mlevenog keksa,
-180gr čokolade za kuvanje.
Glazura je od 120gr čokolade i 2 kašike ulja. Kada provri voda u koju ste stvaili šećer dodati odmah margarin. Smanjiti vatru i mešati da se šećer i margarin otope. Dodati kikiriki i keks 200gr. Podeliti na dva dela. U jedan deo staviti 50 gr keksa a u drugi sitno rendanu čokoladu. Prvo ide tamni deo pa preko tanji svetliji deo i odozgo ide glazura od čokolade. Postoji i verzija gde se između tamnog isvetlog dela stavlja glazura od 100 gr čokolade sa kašikom ulja. Ja nisam. Seče se na kocke ne na pravougaonike. Recepte za preostale kolače imate u drugim postovima. Prijatno slavili sva vaša slavlja u zdravlju i veselju.
