Ja i moji recepti sa obrtom. Volim da od poznatog recepta napravim neku neobičnu varijaciju pa to ti je. A to ume da iskreno bude veoma kreativno i zabavno. Još ako si zauzet drugim kreativnim radovima onda je to prava stvar. Jer kreativnost podstiče drugu kreativnost. U mom slučaju kreativnost zvana muzika podstakla je onu kulinarsku kreativnost. Sada ćete svi reći „A kada to muzika nije podstakla kod tebe kulinarsku kreativnost?“ i naravno bili biste potpuno u pravu. Jer za mene muzika je pokretač. Ako imate loš dan tu je uvek muzika da vas oraspoloži. Evo jednog dobrog saveta koji ja primenjujem. Svako od vas ima kompozicije koje voli. Bilo da je klasična, narodna, zabavna, duhovna, mora da postoji neka kompozicija koja u vama budi pozitivno raspoloženje. „Diže vas iz mrtvih“ kako bi se narodski reklo. Sedite, razmislite malo, napravite spisak. Napravite listu pesama koje će vam ulepšati dan ako ih odslušate. Može da to bude samo jedna a možete da stavite i nekoliko. Ali ne više od pet. Jer sve preko pet je concert za celovečernje raspoloženje. U doba vrhunske tehnologije nije vam problem da ih nasnimite redosledom za koji mislite da će vas podići. Skuvajte kafu ili šta god već pijete, pustite muziku i igrajte. Nije bitno da li znate ili ne, samo igrajte. Zamislite da je svet vaš u tih 5 minuta koliko traje pesma. Osećajte se zadovoljno. Ustali ste živi i spremni ste za nove pobede. Osećaćete se pozitivno bez obzira na probleme koje imate. A kada ne budete mogli da slušate omiljenu motivacionu pesmu, shvatićete da je ona tu u vašoj podsvesti i izaćiće negde iz malog mozga. Krenite u sebi da pevušite. Nije bitno da li znate sve, budite malo i kompozitori. Ako imate gde slobodno se usudite da dirigujete, makar vas neko i video. Videćete koliko će da vam ulije pozitivne energije. Jer muzika je pokretač.
Tako je muzika u meni podstakla kreativnost da u moru obaveza koje imam napravim poznato jelo na drugačiji način. Samo što sam ja imala to zadovoljstvo da spojim ljubav prema muzici i posao. I to ljubav prema džez muzici I fank muzici. Nedelju dana novinarskog izveštavanja sa 25. jubilarnog džez festivala Nišvil u Nišu. Ako niste znali Nišvil je jedan od najboljih i najvećih džez festivala na svetu tako da je bilo pravo uživanje nespavati po 20 sati.
Ispričaću vam divnu bajku kako je jedna Jovanka (thegreataltochef) upoznala najbolje džez muzičare na svetu. Kada se najmanje nadate verovatno Bog sve uredi. Ja sam krenula na Nišvil da bih slušala najkvalitetniji džez na planeti, da bih upijala sve ukuse uličnog ćoška sa hranom. I naravno o tome pisala. A inače deo tvrđave na Nišvilu uvek ima prodavce jako neobične hrane za sve posetioce koji ogladne u toku noći. Od prvoklasnog Belmuža, do kineske hrane, preko vegetarijanske, do raznih roštilja. I sve se sprema na licu mesta i taze je. Svake večeri ja sam isprobavala raznorazne đakonije koje su se nudile, htela da pišem o njima. Ali kao što to obično biva na prvoj pres konferenciji upala sam u vatru i sa ostalim kolegama divanila o džezu. Malo po malo krenula su i pitanja muzičarima. Ja sam stekla simpatije ne samo umetnika nego i verujte organizatora. E onda sam se odvažila da privatno upoznam sve najbolje muzičare. Nisam se samo slikala nego i pričala o malo privatnijim stvarima. Zanimala me je kuhinja. Šta je to što oni jedu? Kakve ukuse vole? Pred nastup ako se nešto pojede, šta? Iz mog iskustva kao muzičara, dva sata pred nastup ne bi trebalo ništa da se jede. Međutim, saznala sam da neki muzičari vole baš da pojedu neki laganiji obrok pred nastup. Dosta voćnih salata. Fascinirala me je jedna priča mladog umetnika na gitari koji mi je doslovce rekao da ga kuvanje opušta i da ako ima uslove obavezno pred nastup nešto skuva. To je kaže količina dovoljna da njegov bend jede posle nastupa. Dosta muzičara je bilo zainteresovano za lokalnu kuhinju, posebno burek i roštilj. Malo sam im objašnjavala i poreklo naše kuhinje.
Što se tiče mene od tog silnog nedostatka vredelo je spremiti nešto bazirano na KETO ishrani a da je brzo, kvalitetno i kreativno. I onda pogledate po frižideru kad ono prazan. Trk do pijace koja je srećom na deset minuta i u hodu sam morala da smislim nešto a da nije prženo jaje. I setim se starog dobrog sataraša ili prženije. I tada dobijem ideju da na 45 stepeni uključim rernu. Eto šta radi muzika. Kupila sam paprike koje su blago ljute. Ovo je mera za 4 paprike, pa vi se vodite prema tome.
Očistite paprike od peteljki i semena kao za punjenje. Sitno naseckajte jednu glavicu crnog luka i tri čena belog luka. Dodajte tri srednja paradajza sitnije isečena. Izmrvite 200grama nekog sira po ukusu. Ja sam koristila Panonski Sir Prezident. Ne sponzorišem ih da budemo načisto ali prosto mi se njegova tekstura jako dopada. Blag je, relativno mlad i odlično se ponaša u jelima. Otopi se koliko treba. E sad vi po ukusu možete da dodate neki jači kao sjenički ili fetu. I na kraju sam izmrvila jednu kocku za supu. Daje mi lep šmek jelu. Sve se dobro izmeša i ostavi 5 minuta da odstoji. Naravno po ukusu soli i bibera. Zavisi od veličine paprika ali otprilike stavite jednu do jednu i po kašiku fila. To je recimo pola paprike napunjeno. Pa stavite jedno celo jaje na oko. Najbolje je da razbijete u neku šoljicu pa da sipate polako . Odozgo stavite još fila koliko može da stane. U nauljen pekač ili mom slučaju šerpa koja može u rernu, ređajte paprike položeno. Stavite u rernu i zapecite. Iskreno ja sam stavila 5 minuta na srednju temperature pa sam pojačala na najjače. Još jedno 5 do 7 minuta dok se nije jaje ispeklo. E da, zaboravih da napomenem ostatak fila sipajte pored paprika. I to je to. Spremljeno na brzinu i pojedeno na brzinu i sve to osmišljeno zahvaljujući muzici. Prijatno!
