Kada kopate po predratnim kuvarima nabasate na ovakve recepte koji imaju malo sastojaka, jednostavni su a opet kao da govore pet jezika. Pa eto da otrgnemo od zaborava jedan od tih. U nekim delovima Srbije ovo je bio obredni hleb za Vaskrs koji se sekao za boljitak stoke. I obično se mesio sa Bogojavljanskom vodicom.
Vrlo je bitno pripremiti testo kako treba. Šta to znači? Pa ovde je bitno da se 2 šolje vode stavi da proključa. Izmaknite i ostavite da se prohladi da bude baš vruća. I evo malo saveta. Kada stavite malić u vodu da možete da izdržite ne više od 5 sekundi. To je znak za vruću vodu. Osam sekundi je znak za toplu vodu. Petnaest sekundi za mlaku.
U pola šolje mlake vode dodajte kašiku tečnog svežeg kvasca. Po originalnom receptu ide onaj pivarski tečan. Ja sam stavila suvi jednu kašiku i super je ispalo. Stavite i šećer i da kvasac naraste klasično kao za sva dizana testa. U prosejano brašno dodajte soli, nadošlog kvasca i onu vruću vodu. Sve brzo varjačom sjedinite. Testo će da bude onako žitkije. Prekrijte krpom i pustite da naraste. Brašno će zbog vruće vode da se kako bih rekla popari ili delimično skuva. U tome je caka kod ovog hleba. Zato treba da bude voda baš vruća.
Kada naraste varjačom ga dobro izradite.Stavite testo u podmazanu šerpu prečnika 24cm. Inače se rustikanac peče ili u šerpi ili pod sačem. Pecite na 180 stepeni. Ako je šporet na drva onda je to srednja vatra.
Ja sam hleb posula crnim susamom a nekada su bogatije kuće posipale kimom.
Hleb je gotov kada porumeni.
Stavite hleb u platnenu krpu i ostavite da se ohladi da bude mlak.
Da znate hleb obavezno ili pukne ili napravi skroz obruč.
Donji deo hleba mora da bude smeđe boje i da je ujednačene boje. Tada je on idealan. Takođe bi donji deo trebalo da ima rupice.Nekada se na njega mazao džem i bio je idealan u vreme velikih postova. Po nekoliko dana ostaje svež.
Molitve na jezeru Svetog Vladike Nikolaja Velimirovića su knjiga koju bi svaka kuća trebalo da ima. Dok se čita daje neverovatno smirenje. Pa evo odlomka:
Molitva deveta
Gospode, premila tajno duše moje, kako je lak ovaj svet, kada ga merim na kantaru s Tobom! Na jednoj strani kantara jezero rastopljenog zlata a na drugoj oblak dima. Sve brige moje, sa telom mojim i njegovim ludim grčevima od slasti i gorčine, šta su nego dim, ispod koga duša moja pliva po zlatnom jezeru? Kako da ispovedim ljudima tajnu, koju gledam kroz krugove arhangela Tvojih? Kako delovima da govorim o celini? Kako će nokti na prstima razumeti krvotok tela? Zaista onemelom od čuda mučno je govoriti ogluvelim od larme. Prvo je bilo rađanje pa onda stvaranje. Kao što se čudesna misao u čoveku nečujno i tajanstveno rađa, pa rođena misao potom stvara, tako se nečujno i tajanstveno u tebi rodio Svečovek, Jedinorodni, koji je lotom stvorio sve što Bog može stvoriti. U Tvom neuznemirenom devičanstvu, dejstvom Duha Svesvetog, rodio se Sin. To je rađanje Boga odozgo. Kako gore, tako dole, – govoriše stari. Ono što se desilo na nebu, desilo se i na zemlji. Ono što se desilo u večnosti, desilo se i u vremenu. Mio si mi, ljubavi moja, zato što si mi tajna. I svaka ljubav gori i ne sagoreva dok tajna traje. Otkrivena tajna sagorena ljubav. Kunem Ti se večnom ljubavlju kao što se Ti meni kuneš večnom tajnom. Obukao si se u sedmora nebesa; skrio si se preduboko od svih očiju. Da se sva sunca sliju ujedno oko, ne bi progoreli sve zavese tvoje. Nisi se skrio namerno, Veliki Gospode, no nesavršenstvom našim. Razloženo i isitnjeno stvorenje ne vidi Te. Samo za onoga nisi skriven, ko je postao jedno s Tobom. Za onoga nisi skriven, za koga je porušen zid između Ja i Ti. Gospode, premila tajno duše moje, kako je lak ovaj svet, kad ga merim na kantaru s Tobom. Na jednoj strani kantara jezero rastopljena zlata, a na drugoj oblak dima.
Molitva deseta
Ćutljivom jeziku i zamišljenom umu Ti se približuješ, ženiče duše moje, Duše Svesveti. Od govorljivog jezika se kriješ kao labud od burna jezera. Kao labud plivaš po tišini srca moga, i činiš ga plodnim. Susedi moji, prestanite s vašom zemaljskom mudrošću. Mudrost se rađa a ne stvara. Kao što se Mudrost rađa u Bogu, tako se ona rađa i u zemlji. Rođena mudrost stvara, no ne stvara se. Pameću li se hvalite, hvalisavci! Šta je vaša pamet do mnogopamćenje? Pa kad mnogo pamtite, kako ne zapamtiste trenutke čudesnog rađanja mudrosti u vama? Ponekad vas čujem gde govorite o velikim mislima, što se kod vas iznenadno i bez vašeg truda rode. Ko ih rodi, mnogopametni? Kako se rodiše bez oca, kad priznajete, da im vi niste roditelj? Zaista vam kažem: otac im je Duh Svesveti, a majka preostali devičanski kutić duše vaše, u koji Duh Svesveti još sme da uđe. Tako se rađa svaka mudrost i na nebu i na zemlji: od Devojke i Duha Svesvetog. Nad devičanstvom prve ispostasi zalebdeo je Duh Svesveti, te se rodio Svečovek, Mudrost Božja. Što je devičanstvo Oca na nebu, to je devičanstvo Majke na zemlji. Što je dejstvo Duha Svetog u nebu, to je dejstvo Njegovo i u zemlji. Što je rađanje mudrosti u nebu, to je rađanje mudrosti i u zemlji. O dušo moja, večito iznenađenje moje! Gle, ono što se zbilo jednom na nebu i jednom na zemlji, ima da se zbude i u tebi. Moraš postati devojkom, da bi mogla začeti Mudrost Božju. Devojkom biti moraš, da bi te Duh Božji zamilovao. Sva čuda na nebu i na zemlji proizašla su od Devojke i Duha. Devojka rađa stvaralačku mudrost. Raspusna žena stvara jalovo znanje. Samo Devojka može da vidi istinu, a raspusna žena može samo da pozna stvari. Gospode triipostasni, očisti ogledalo duše moje, i nadnesi lice Tvoje nada nj. Da bi duša moja zasjala slavom Gospodara svoga. Da bi se prečudna istorija neba i zemlje otpečatila u njoj. Da bi se ispunila bleskom kao jezero moje, kada sunce visi nad njim u podne.