Kada sam ugledala ovaj recept uhvatila me je neka nostalgija. Ustvari ne znam da li je nostalgija ili sam počela da zamišljam sve te haljine, šešire, devojke koje isprobavaju u salonima. Da li ste znali, pre Drugog svetskog rata u salonima kod vrhunskih krojača i krojačica obavezo se služilo nešto „dok čekate“. To su bili sok, čaj, kafa i za pojesti. Vodilo se računa i o veroispovesti, i o postu pa tako imamo salonske recepte koji su se odomaćili u kućama jer su obično kuvarice za salon bile i domaćice u kući vlasnika salona. A kakvih je sve haljina bilo, kakvih aksesoara. Pa sandala i cipela sa šnalama specijalno poručenim. Takvih je isto delicija bilo. Torti, kolača, slanih peciva, sladoleda, limunada, čajeva i kafa. I dok čekate zakazani termin Maro, deder posluži gospođicu Pavlović kafom i parčetom zalivene pite sa jabukama. A ti salonski recepti kružili su od kuvarice do kuvarice. Od domaćice do domaćice. I svaki salon je imao po neki prepoznatljiv delikates. Tako je po priči moje bake Jelene Pavlović jedan salon imao najbolju zalivenu pitu sa jabukama. A o recept su se bukvalno otimali. Moja prababa je želela ovaj recept ali nikako nije uspevala da ga dobije. Dok sudbina nije umešala svoje prste. Elem, moj pradeda je bio upravnik zatvora u Nišu i visoki političr. I dok je moja baka bila mala a i kasnije posluga koju su imali su bile osuđenice iz zatvora. One koje su imale lakša krivična dela jedva su čekale da budu služavke kod mog pradede jer im je u neku ruku to znčilo slobodu. Tako je došla izvesna Zorka da bude kućepaziteljka na godinu dana. A toj Zorki je rođena sestra radila u salonu koji je služio zalivenu pitu od jabuka. I tako je recept dospeo kod nas. Ja sam ga slučajno pronašla u moru cedulja koje imam. Setila sam se priče i rešila da pretočim na sajt i možda kasnije na papir.
Potrebno je prvo napraviti agdu (sirup) jer ona mora da bude potpuno hladna.
250ml vode staviti sa 250gr šećera i od momenta kada provri kuvati samo jedan minut.
Dodati dve kašičice pune cimeta i kuvati još 2 minuta uz mešanje. Tako ostaviti da se ohladi.
Za to vreme spremiti pitu. Kore treba da budu srednje ili deblje jer će biti potrebno da upiju sok od jabuke. Potrebno je 7 kora za celu pitu. Pita se peče u okruglom kalupu od 26cm.
Fil: Umutiti 3 jajeta sa 3 kašike šećera. Najjača brzina miksera 5 minuta, da jaja onako pobele. U jaja dodati šipku vanile ili kesicu burbon vanile, 2dl jogurta, 1dl skroz otopljenog putera, 150gr mlevenih oraha i 650gr rendanih jabuka.
Ja sam iskreno i dodala pola kašičice praška za pecivo. Ne ide po receptu ali meni se učinilo kao dobra varijanta. Jabuke se rendaju i stavljaju sveže zato se na prvu koru stavlja manje fila. Kalup premažete puterom pa stavite koru i blago je izgužvate. Stavite preko 3 kašike fila.
Preko ide kora pa stavite malo više fila i tako kako ređate kore tako povećavate fil. To je zato što će jabuke otpustiti sok pa da ne natope skroz prvu koru odozdo. Ovo je mnogo dobar štos i zadnja kora se nikad ne natopi previše. Na vrhu prva kora se ne premazuje ali će i ona upiti malo soka od jabuke.
Onako svežu nepečenu pitu iseći na parčiće u kalupu.
Peći na 180 stepeni oko pola sata do 40 minuta. Vrelu pitu preliti hladnim sirupom. Ostaviti u kalupu dok se potpuno ne ohladi i ne upije sirup. Eto dragi moji otrgla sam od zaborava još jedan recept.
A da ne bi zaboravili još neke fine stvari tog vremena evo malo da vam ispričam kojekakve zanimljivosti. Znate da je provodadžiluk u to doba bio na ceni i povodadžike su bile rado viđene u domovima posebno uglednijih porodica. Za one mlađe i koji ne znaju ko su bili porovodadžije. To su bili ili prijatelji kuće ili rođaci koji bi dolazili da bukvalno predlažu neku osobu za brak. Danas bi to bila neka vrsta reklamiranja. Ako negde ima neki momak za ženidbu predlagali bi ga viđenijim devojkama. Zašto vam to pričam i kakve veze ima sa našom pričom? Pa i u tim salonima je bilo provodadžisanja. I to vrlo zanimljivog. Uz desert i neko piće. I tada su se obično spremali likeri. Likeri su bili jako zgodni za popodnevnu degustaciju uz neki desert. Raznih likera ima i od raznih sorti voća.
Liker od kajsije se izdvaja svojom suptilnom notom. Nije popularan kao liker od oraščeta i višnje ali je jednako ako ne bolji od mnogih. 1kg čišćenih kajsija, 850gr šećera, 850ml rakije, 8 koštica kajsije, 2 karanfilića, pola šipke vanile. Ovo je recept još od moje prabake i ima neverovatan šmek koji ćete zavoleti. Potrebno je kilogram kajsija jako sitnih bukvalno kao veći orah recimo. To je dosta bitno jer te kajsije imaju prelep miris i ukus. Kilogram očišćenih raspolutite. Naravno vodite računa da su neprskane jer se ne ljušte. Očistite 8 koštica od kajsija. Ako niste znali koštice od kajsija su jako zdrave prepune omega 3 masnim kiselinama kao i vitaminom B17 koji se pokazao odličnim u borbi protiv malignih ćelija. Njih treba pažljivo konzumirati pa je dnevna doza 3 do 5 semenki dnevno. A ako želite bolju apsorbciju B17 vitamina sameljite ih sa 30 grama lanenog semena, dodajte u 2dl jogurta, ostavite 20 minuta pa pojedite za doručak naštine.Tegla treba da vam bude veća jer se mućka s’ vremena na vreme tako da gledajte da bude napunjena do pola. Dno tegle pospite delom šećera pa dodajte dva karanfilića i šipku vanile. Poređajte kajsije deo pa stavite 3 semenke. Pa opet šećer, pa kajsije , pa semenke i tako dok ne utrošite. Prelijte preko rakiju. Da vas ne zbuni šećer će da padne na dno, bar deo. Što se tiče rakije gledajte da rakija bude bela, šljiva ili loza. I da ne bude meka. Zatvorite dobro čistim novim poklopcem pa stavite na prozor direktno na sunce 30 dana. Na svakih 5 dana promućkajte zbog šećera da se lakše rastopi. Posle 30 dana dobro promešajte drvenom varjačom da kajsije otpuste još malo soka, pa procedite kroz duplu gazu dva puta. Stavite u flaše staklene i zatvorite pampurom od plute. A kajsije iskoristite za neke kolače.
Ja ih iskreno volim u čokoladnim bombonama. Mogu i da se zamrznu. Prijatno!
