Kada pojedine recepte pokušavate da otrgnete od zaborava uvek se tu pronađe neka zanimljiva priča koja prati sam recept ako ne i zaseni ga. Te priče obično se prenose u porodičnim krugovima kao zanimljivosti i podsećanje na naše predke. Jedna od priča prati recept za zalivene ružice i mogu vam reći da je jednako zanimljiva kao sam recept. Između dva rata u Niš se iz Slavonije doselila porodica jednog trgovca žitaricama. Na žalost ostali su bez ičega u Slavoniji i trbuhom za kruhom dođu kod rođaka u Niš. Muž i žena i dva sina. Sinovi već punoletni stasali za vojsku, nadali su se da će uhlebljenje da pronađu baš u vojsci, eventualno u žandarmeriji. Ali sudbina je htela drugačije. Jedan od sinova, mlađi, ode za Grčku a drugi koji se zvao Milutin ostane da bude uz roditelje. Nekada kod nas postojalo je jedno pravilo ako je bogata devojka “pod manu“ da se pronađe siromašan mladić koga bi prizetili. Gledalo se da je mladić iz “neokaljane“ kuće, pošten i radan a ne neki probisvet i da nemaju nekog ko ima đavoimanubolest (naziv za današnje psihičke probleme). I tako je jedna tetka devojke po imenu Ksenija bacila oko na Milutina. A Ksenija je bila iz jako ugledne i bogate kuće koja je imala puno vinograda ali je bila “pod manu“ kako bi tada rekli. Naime jedna noga joj je bila kraća i zbog toga je hramljala dok je hodala. A u licu je bila prava lepotica. Dogovori tetka da Milutin dođe kod Ksenije na viđenje. Ali postojao je jedan uslov. Milutin je insistirao da devojka zna da kuva. I sad možete zamisliti opsadno stanje kod Ksenijine kuće. Da bi pridobili Milutina majka i tetka reše da Ksenija nešto spremi slatko za posluženje. “Ćerko mori, zašto sam ti kupila onaj damenski kuvar od Katarine Popović Midžinice! Da vata prašinu! Uzmi si njega, i pronađi kojekakav kolač koji se sprema u Peštu.“ Ksenija otvori kuvar i pronađe recept za koji je pomislila da će se svideti budućem mladoženji. Recept za “zalivene ružice“. A recept sve potanko objašnjen kako samo to Midžinica ume. I neverovatno u originalu se zadržao sve do današnjih dana potpuno neizmenjen. I naša junakinja priče Ksenija krenula je u spremanje u koje sam krenula i ja ali doduše ona za budućeg mladoženju a ja… ko zna… Umutiti 250gr svinjske masti, 2 žumanca i jedno celo jaje. Videćete masa će da bude kao recimo neki fil žuti za tortu.
Staviti u 2 dl mlakog mleka kocku kvasca i 2 kašike šećera da nadođe kvasac. Ja obično malo pospem odozgo brašna da brže naraste.
Prosejati 400gr brašna, dodati prstohvat soli, sipati nadošli kvasac i masu sa mašću i jajima. Sve zajedno dobro sjediniti varjačom. Polako dodavati još oko 50 do 60 grama brašna.
Testo će da bude pufnasto, mekano, masno ali neće da se lepi za ruke. Pospite prstohvatom brašna, pokrite krpom i pustite na sobnoj temperaturi da narasta da se bukvalno duplira. Premestite testo pa još jednom pustite da naraste.
Kada testo naraste izručite ga i razvite u pravougaonik debljine pola prsta otprilike. Premažite testo sledećim filom: 2 belanca umutiti sa 200gr šećera i 150gr mlevenih oraha.
Uvite u rolat pažljivo i ne brinite ako se malo cepa ili je suviše mekano, samo budite malo pažljivi. Verovatno je to i našoj Kseniji malo zadavalo problema.
Taj rolat sečete na parčiće dva prsta širine i ređate ih u podmazan okrugli kalup prečnika 28cm. Ređate ih kao one pužiće. Slobodno jedan do drugog jer neće puno da narastu u širinu samo malo u visinu. I ako vam se desi da malo iscuri fil ne mari samo ga malo premažite preko parčeta. Stavite u rernu na 180 stepeni oko pola sata u zavisnosti od rerne.
Za to vreme skuvajte klasičan karamel od 7 kašika šećera i litre mleka i šipke vanile. Iskrena da budem ja sam stavila samo pola litre mleka i 4 kašike šećera jer volim suvlje, a sa litrom mleka kolač je softaniji više kao koh nekako. Ali to je sve stvar ukusa. Vrelo testo prelijte vrelim karamel mlekom. Ostavite da se kolač ohladi. Mada može i topao da se jede bez problema.
A šta je bilo sa našim junacima priče? Milutinu i njegovoj porodici su ponudili miraz koji se teško odbija. Ne znam kakva je reakcija na kolač bila ali zasigurno znam da je Milutin dobio pre svega dobru ženu i domaćicu koja mu je izrodila troje dece. A kako ja to sve znam? Pa…moja baka je odlično poznavala Kseniju i njenu porodicu pa sam uz recept dobila i priču koju i vama darujem. Prijatno Vam bilo dragi moji!
P.S. Navikli ste da od mene uvek dobijate neke savete vezane za kulinarstvo. Ovaj put ću vas posavetovati šta da radite ako vam ostane dezerta koji ste spremili. Koji desert može da se sačuva i koliko i koji desert može u zamrzivač. Oprečna su mišljenja vezana pre svega za zamrzavanje. Pojedini kreatori dezerata smatraju da svaki slatkiš može da se zamrzne. To baš i nije tako. Kao prvo moramo povesti računa da li imamo u dezertu kremove koji su sa nekim alkoholom. Takve kremove nikako ne zamrzavati. Postoje neke starinske torte koje imaju belog vina u sebi i njih ne treba nikako zamrzavati. Ja sam dosta sitnih suvih slavskih kolača zamrzavala. Posebno posnih. Mnogi se ne usuđuju jer na primer vanilice znaju da poprime vlagu. Meni se to nije desilo do sada. Puding i filove sa pudingom ne bi trebalo zamrzavati. U pudingu se tada odvoji tečnost koja prilikom odmrzavanja iscuri. Suvi kolači koji nemaju krem filove mogu i po mesec dana da stoje u nekoj tegli ili limenoj kutiji. I sve što duže stoje budu mekaniji. Ti kolači su vanilice, gurabije, keksirazni, kiflice sa pivom, orasnice, figaro oblande, mandarinice, breskvice, ružice. Torte i kolači koji imaju kremove od živih žumanaca najbolje bi bilo upotrebiti u roku od 3 dana jer sve preko toga podstiče stvaranje bakterija. Razni patišpanji mogu da stoje do nedelju dana kao i kuglof i ako nemaju neko kvarljivo voće. Oprezno raditi sa staklo glazurama jer su one od želatina i tu kombinaciju nije dobro zamrzavati. Nadam se da sam vam malo pomogla savetima.
