Čardaš iz komšiluka Opšte

Raba brend

Nastao je proizvodnjom železničkih vagona

Izuzetno je dug ali i zanimljiv put nastanka mađarskog brenda “Raba”. Sve je započelo 28. decembra 1896. godine u 10 časova pre podne, kada je devet akcionara osnovalo kompaniju “Mađarski železnički vagoni i mašinski radovi” (PLC).

U prostorijama štedionice grada Đer (Győr), generalnoj skupštini štedionice tog dana je predsedavao Emil Lederer (Emil Léderer). Na generalnoj skupštini štedionice je odlučeno da se u kompaniju koja je osnovana, uloži kapitala od milion kruna. Trideset dvoosovinskih železničkih vagona nosivosti 15 tona, isporučeno je kompaniji Galicia-Carpathian Petroleum Plc. U periodu od naredne dve godine, ovom naručiocu je isporučeno čak 1000 železničkih vagona.

Začetak stvaranja brenda “Raba” započet je 28. decembra 1896. godine!

Godine 1899. nova kompanija uspešno napreduje i počinje svoje proizvode izvoziti u Južnu Afriku, Egipat i Istočnu Indiju. Fabrika iz Đera počinje izvoz tramvaja za potrebe gradskog prevoza Antverpena i Amsterdama. Treba naglasiti kako je ova kompanija proizvela i vagone za podzemnu železnicu u Londonu.

“PLC” 1900. godine počinje proizvodnju putničkih železničkih vagona, kao i vagona namenjenih teretenom saobraćaju. Podzemna železnica iz Londona iste godine naručuje trideset kompozicija sa više jedinica. Naručeno je šezdeset šest putničkih vagona i sve ovo je dovelo i do prvog međunarodnog uspeha ove kompanije.

“PLC” 1900. godine počinje proizvodnju putničkih železničkih vagona!

I onda dolazi do velike dileme, koja prevozna sredstva i koje vrste goriva će u budućnosti najviše biti korišćeni. Da li će to biti vozila na paru, benzin, električni automobili da li će se kao gorivo više koristiti benzin, nafta ili alkohol.

Fabrika železničkih vagona iz Đera u Mađarskoj od 1902. godine, snabdeva zajedničku vojsku limenim delovima i delovima vagona. Po projektu inženjera Koroknai i kapetana Tlaskala u Đeru je proizveden prvi mehanički pogon na sva četiri točka za vozilo koje će pokretati benzin. Treba napomenuti kako je u celom projektu, učestvovao i Ferdinand Porše (Ferdinand Porsche).

Fabrika železničkih vagona je 1905. godine uz ideje Janoša Čonkaša (János Csonka’s) i Donata Bankiša (Donát Bánki’s), proizvela prva četiri poštanska automobila. Čonkaš je rukovodio kompletnom proizvodnjom vozila. Fabrika 1910 godine započinje livenje čelika, a već 1914. godine livenje se obavljalo u otvorenoj peći, radi što kvalitetnije ali i povoljnije proizvodnje čelika.

Fabrika železničkih vagona je 1905. godine proizvela prva četiri poštanska automobila!

I onda dolazi do velikog preokreta u poslovanju kompanije koja je do tada uglavnom proizvodila železničke vagone. Rukovodstvo kompanije 1913. godine, odlučuje da kupi licencu za automobil modela “Praha”. Ovaj tip automobila osmislio je František Kec (Frantisek Kec), inače glavni inženjer dizajna. Fabrika je započela proizvodnju kamiona tipa “B” i putničkog automobila Raba Grand (RÁBA Grand), a ukupno je proizvela 500 vozila tipa B.

I sada dolazimo i do izuzetno važne informacije u kojoj se saznaje da je rukovodstvo fabrike odabralo logo i tada donosi odluku o stalnom korišćenju loga Raba!

Raba Alfa (RÁBA Alpha) prvi je putnički automobil, koji je ova fabrika proizvela 1914. godine. Tada dolazi do pauze u proizvodnji zbog ratnih dešavanja u Prvom svetskom ratu. Zatim se fabrika opredeljuje i za proizvodnju poljoprivrednih mašina pa je 1915. godine počela sa proizvodnjom pogonskih plugova sistema Praha. U proizvodnju su bila uvrštena i priključna vozila poput brusilica, vitlača i dresera, koja su se mogla priključiti i voziti sa prilagođenim Grand motorom. Do 1927. godine ova fabrika je proizvela i isporučila španskom, rumunskom i bugarskom tržištu 260 komada priključnih poljoprivrednih mašina.

Raba Grand je bila proizvedena i u varijanti za prevoz 6 osoba, a ova vozila su za vreme Prvog svetskog rata proizvedena za razne vojne namene, ali i kao vozilo hitne pomoći. Interesantno je kako je za lične potrebe Karla IV proizvedeno specijalno vozilo.

Fabrika železničkih vagona je imala dodatni zamah u razvoju i to 1918. godine, kada je uz savremenu opremu raspolagala sa čak 300.000 kvadratnih metara poslovnog prostora. Posedovala je radionicu za izradu i održavanje alata, livnicu čelika i gvožđa, specijalnu laboratoriju za ispitivanje materijala, ali i sopstveni parni centar i elektranu odakle su isporučivali potrebnu energiju u proizvodnji.

RÁBA Alpha je prvi putnički automobil koji je 1914. godine fabrika proizvela!

Evo i proizvodnih grana koje je ova poznata fabrika razvila: vojna vozila, automobili, gvozdene i mostovne konstrukcije, kao i oprema za plug. Godine 1922. proizvedeno je vozilo sa mehanizmom za potrebe vožnje i rikverc, a posebnu zanimljivost je činio još jedan upravljač, koji je bio postavljen na zadnji deo vozila i još treba reći kako je za ovu inovaciju zaslužan Vilmoš Silađi (Vilmos Szilágyi). Ovo vozilo je bilo čudno vozilo u tom vremenu, a posebnost je bila mogućnost vožnje vozila u obrnutom smeru.

Na Austrijsko-Mađarskoj turneji, automobil Raba je 1823. godine dobio srebrnu medalju. Do 1925. godine proizvedeno je oko 250 automobila ovog tipa, a dizajn lakog kamiona od 1,5 tone naručen je od strane pošte.

Evidentna je od tada promena u tipu vozila koje je fabrika do tada proizvodila, tako da započinje sve ozbiljnija proizvodnja kamiona Raba. Fabrika železničkih vagona odlučuje 1927. godine da otkupi licencu za proizvodnju većih teretnih kamiona. Licenca je plaćena kompaniji Austro-Fiat i upravo je novi dizajn, zamenio sad već zastareli dizajn kamiona do 1,5 tone.

1922. godine proizvedeno je vozilo sa mehanizmom za potrebe vožnje i rikverc!

Fabrika 1936. godine po prvi put umesto drvenog okvira, koristi zavarene čelične konstrukcije za potrebe kamiona nosivosti 2,5 tone, kao i specijalnih autobusa i kamiona sa pet brzina i nosivosti 3,5 tone. Godine 1937. fabrika kupuje licencu za M.A.N. četvorocilindrične dizel motore. Malo je poznato da je ova fabrika između 1940. i 1942. godine, proizvela 27 izviđačkih aviona Soliom i 29 aviona Foke Vulf (Focke-Wulf). Na žalost za vreme drugog svetskog rata, naročito 1944. Godine, veliki broj proizvoda je zaplenjen kao ratni plen, a iste godine fabrika je bombardovana uz velike štete.

Nakon završetka rata, pogone fabrike 28. marta 1945. godine, preuzima nova Sovjetska vlast. Zatim je započeta obnova fabrike, a početak je bio postavljanje parne dizalice težine 45 tona, a proizvodnja je nastavljena 1948. godine. Proizvodnjom putničkih automobila, prestaje interes za proizvodnjom poljoprivrednih mašina i priključaka. Mađarska auto industrija doživljava 1949. godine veliku reorganizaciju. Zanimljivo je da je kompanija Raba napravila u mestu Sobodsalaš (Szabadszállás), prvi aluminijumski most u Mađarskoj, drugi takav u Evropi, a četvrti most od aluminijuma na svetu.

Fabrika 1936. godine po prvi put umesto drvenog okvira, koristi zavarene čelične konstrukcije!

Vlada Mađarske 1963. godine otkupljuje licencu za proizvodnju dizel motora. I onda 17. juna 1969. godine, svečano je otvorena nova fabrika motora, a kamioni Raba nosivosti 16 tona promovišu se po prvi put na međunarodnom sajmu u Budimpešti. Osovina tipa 831 nagrađena je posebnom nagradom na Međunarodnom sajmu u Budimpešti. Kompanija Raba je oformila i centar znanja automobilskog regionalnog univerziteta (Automotive Regional University Knowledge Center), a ujedno je uvela i mogućnost kupovine deonica i to je potez koji je tada snažno ojačao lojalnost menadžmenta.

Reklame

Reklame

Bilbordi