Neki od izlagača, sajmove koriste kao neku vrstu tržišta za prodaju i kupovinu proizvoda, a inače ovaj tip trgovine nije nov.
Ideja o organizovanju sajmova, vodi čak u biblijska vremena, a dokazi o postojanju sajmova pre više od 2000 godina, dokumentovani su u samoj Bibliji. U to vreme su se komercijalni sajmovi organizovali u prirodi i bili su mesto gde su trgovci prodavali i kupovali proizvode.
Poznato je da su aktivnosti države i crkve bile usko povezane. Veoma često su se verske i poslovne aktivnosti dešavale zajedno i zbog toga naučnici, koji istražuju organizaciju sajmova kroz istoriju, smatraju da je osnova reči sajam („Fer“), nastala od latinske reči „Fer“ što u prevodu znači „Sveti dan“. Najbolje vreme za održavanje sajmova, bilo je tokom raznih svetkovina za vreme kojih je bio prisutan veliki broj ljudi i to je bilo odlično vreme za komercijalne aktivnosti.
Veliki broj ljudi je tokom praznika, posećivalo verske hramove, tako da su „Sveti dani“ bili idealni za velike komercijalne aktivnosti. Zbog toga je zemlja na kojoj su se verski hramovi nalazili, bila poznata i kao „Sajamska tržnica“ ili „Trgovačko središte“.
Ubrzo zatim crkve su trgovcima počele naplaćivati naknadu za korišćenje zemljišta, a za one koji su uspeli dobiti dozvolu za trgovinu, smatralo se čak da su bili privilegovani. Novac koji su crkve dobile od trgovaca koji su zakupili mesto na crkvenom zemljištu, koristile su za dalji razvoj i proširenje poslovanja tadašnjih sajmova. I ne samo to, crkve su štitile područje pod njihovim vlasništvom, a to znači da su odobravale trgovcima zakup mesta na svetkovinama, isključivo ako su za to mesto trgovci platili.
