Ne može se zamisliti posno bez njih. I onda sam ja rešila da vas naučim kako pravilno da ih spremite ali naravno uz jednu prigodnu priču. Nisu bauk dragi moji ne brinite. U stvari… kako za koga.
Od kad znam za sebe bobove pihtije se spremaju u mojoj kući. I naravno u kući moje bake i ostalih članova porodice. I ja sam nekako to prihvatila da svi znaju i da svi spremaju kada se posti. Posebno za Badnje veče i Sv. Nikolu. I pre jedno desetak godina po prvi put dođe meni na slavu prijateljica iz Šumadije zajedno sa svojim suprugom. Ja krenem redom da iznosim za predjelo i ona onako začuđeno me pita šta je to u tanjiru preliveno zaprškom. Čudno mi je bilo pa onako kažem valjda znaš, aman, bobove pihtije. Nemam ti ja pojma šta ti je to. Tu ja počnem ubeđivanje kako ne zna, pa to svi znaju i tako dalje.
Prijatelji iz Vojvodine koji su došli takođe se čude pihtijama od boba. Meni bilo čudno jer je to kod mene sastavni deo svakog posta ali sam nekakako tu temu preskočila. Narednih nekoliko godina je bilo “jedva čekamo slavu da jedemo pihtije“. I tad se ja zainteresujem malo bliže.
Počnem da istražujem. Jedna baka Nišlijka, druga Gružanka i bile su bobove pihtije na meniju. Doduše više kod Nišlijke. Onda krenem da kopam po nekim starim receptima i krenem da se raspitujem. Kockice su mi se složile ali priča je potpuno dobila drugačiji obrt. Naime, za pihtije od boba na našoj trpezi zaslužan je samo jedan čovek i to moj deka, tatin tata. On je rodom iz Ćićevca, varošice kod Kruševca i kod njega su se spremale bobove pihtije u kući, pa je moja baka naučila od svoje svekrve.
A moja druga baka, mamina mama, uopšte nije ni spremala pihtije nego joj je prija spremala po jedan tanjir ili je kasnije uzimala od nas kada tata sprema. Kod mene tata sprema bobove pihtije pa i ja.
I onda sam se udubila u istorijat i “iskopala“ da ustvari se bobove pihtije spremaju u Kruševcu i celoj okolini, i možda eventualno negde u Makedoniji, i da su odatle raširili recept. Svi ostali krajevi bob koriste kao i pasulj za kuvanje variva. A najslađe su mi drugarice iz Niša koje na pomenu bobovih pihtija kažu: “Ma ajde, ima to i ovde. I mi to spremamo.“ A kad ih pitaš od kad i da li su bake spremale nema odgovora.
Jaooo, a kako mi je tek bilo čudno kada sam videla da devojka moga brata od tetke ne ume da se posluži slatko i vodu. To mi tek nije bilo jasno ali to je za neku drugu priču. Elem, da skratim malo uvodnu priču i kažem da se recept malo više raširio zahvaljujući pre svega raznim etno manifestacijama. Pa evo i ja reših da vas naučim kako se spremaju bobove pihtije.
Daću vam mere za kilogram boba gde otprilike izađu 4 tanjira. E sad ako vam je za slavu naravno povećajte a ovako za porodični ručak ili večeru možete i da smanjite. Bob kupite onaj suvi kao pasulj, ne rujan. Vidite na slici kakav je.
Ovo je moj tata sadio, ali sve jedno ima da se kupi na pijaci. I taj kilogram boba potopite u dosta vode. Otprilike da bude u posudi jedna trećina bob a odozgo još dve trećine vode. Tako ostavite ceo dan i celu noć da odstoji. On će da nabubri i da se kožica lakše ljušti. Uvek je to nekako bio moj posao pa zamislite ako je za slavu 3kg boba treba oljuštiti.
A ljuštite tako što malo oštrim nožem zasečete sa strane i skinete ljusku. I još nešto ako vam se desi da vidite neke male, sitne, crne bube koje su napravile rupice samo taj deo odstranite nožem. To su “gagrice“ i to nije strašno. Ako je buđav ili se ukiselio e to se onda baca. Ovako izgleda očišćen bob.
Bob stavite u šerpu i nalijte hladnom vodom da ogrezne ili najbolje dva prsta preko da je voda. Odmah stavite na srednju vatru. Nikako na najjaču da provri pa da smanjite. I kuvajte dok se ne raspadne. Naravno proveravajte vodu da baš ne zagori i da ne iskipi. Uzmite neku kašiku ili kutlaču kao ja, samo manju kutlaču i polako odlivajte vodu. Uzimajte sa površine. Nikako da procedite, nego da odlijete. Bitna razlika. Odlivajte sve dok se ne pojavi bob na površini kao na slici. Ostaće malo tečnosti, ali ne brinite jer će da uvri kasnije. Štapnim mikserom dobro sve ispasirajte u kašu.Dodajte dve kašičice soli i dodajte jedan decilitar ulja koje je predhodno zagrejano da provri. Ulje dodajete vrelo u vreo bob i mešate. Polako dodajte i samo pazite zna da pršti ulje. Vratite na ringlu i mešajte u smeru kazaljke na satu dok ne provri i dok se sve lepo ne sjedini. Ovde je vrlo bitno da se meša samo u jednom pravcu jer ako mešate napred nazad stvore se grudvice a i neretko se ne zgusne. Samo znači u smeru kazaljke na satu. Isecite 4 veća čena belog luka i na samom kraju dodajte. Tu sad ima dve varijante ja iskreno više volim malo krupnije sečen, da se oseti dok se jedu pihtije, a možete i da ga ispasirate. Pihtije razlijte u duboke tanjire. Ostavite na sobnoj temperaturi jedno 2 sata pa onda u frižider da se stegnu. Pihtije se obavezno serviraju tako što se tanjir sa pihtijama prelije zaprškom. Na malo ulja aleva parika, kašičica po tanjiru. Klasična zaprška. Prelijete hladne pihtije vrelom zaprškom neposredno pre serviranja. Pre nanošenja zaprške isečete na kocke ili rombove.I to je to. U suštini nije komplikovano samo treba voditi računa koliko se kaša kuva jer mogu da se ne stegnu. Mora da se pogodi minut. Kad ukapirate ide prosto. Vredi uloženog truda.
I to je to. A ako želite još nekih posnih recepata ovde na portalu ih imate pregršt. Trudila sam se da kuvaricama koje tek počinju objasnim neke cake oko pripremanja posne hrane. Jer posnu hranu nije lako spremiti dok se ne uhodaš. A onda ide kao pero. Prijatno vam bilo dragi moji!
