Recept je belgijski i kod njega je bitno da koristite sve kvalitetne sastojke kojih nema puno ali eto svojim kvalitetom doprinose da ovaj kolač bude jedinstven. Moram da napomenem da se u orginalu seče okruglim sekačem modlom kao za ruske kape recimo ustvari po originalu ide 3cm prečnik a visina 5cm. Ne ukrašava se nego se servira tako napravljen samo na beloj tacni. Ja nisam imala okrugli sekač (moj sam pozajmila) pa je i kockasto bilo savršeno.
4 jaja umutite sa čašom šećera i kesicom vanilin šećera (ne ide šipka vanile). Mutite dok se šećer ne rastopi jedno pet do 7 minuta. U to dodajte čašu mlakog mleka (sobna temperatura je dovoljno), pola čaše ulja i sve lepo sjedinite mikserom. U drugom sudu izmešajte čašu i po mekog brašna tip 400, kesicu praška za pecivo i dve kašike kakaa (solidno pune kašike kakaa) i tajni sastojak prstohvat mlevene čili paprike (po želji). Sve to praškasto sipajte odjedanput u smesu sa jajima i lagano spatulom ili varjačom lepo sjedinite. Pazite da vam ne ostanu grudvice. Peče se na 180 stepeni (vruć vazduh) u plehu 32cm x 21cm. To je onaj manji đuveč. Peče se oko 25 minuta u zavisnosti od rerne. Proverite čačkalicom da li je gotov. U međuvremenu negde pred kraj pečenja spremite preliv.
200ml mlečne slatke pavlake, 4 kašike šećera (ako nema pavlaka šećer, a ako ima onda samo dve), 2 kašike kakaa i čaša mleka sve lepo sjedinite pa u šerpicu na šporet da se zagreje da prostruji nikako da provri. Verovatno znate da ako slatka pavlaka provri masnoća se potpuno odvoji i više nije za upotrebu. Zato treba biti jako oprezan. U tako vrelo dodajte 100 gr mlečne čokolade, sklonite sa ringle i mešajte dok se ne rastopi čokolada. Mlečna čokolada bez dodatih aroma. Viljuškom ili čačkalicom izbuškajte ceo kolač pa vreo kolač prelijte vrelim prelivom. Ovo je jako bitno jer kolač mora postepeno da se hladi da bi ravnomerno upio tečnost. Ostavite na sobnoj temperaturi da se prohladi, pa onda u frižider da prenoći. Upiće sav preliv. Reče moja drugarica: „Bože kao dete sam neko samo bih “čokoladaste“ stvari.“ I mene je to nešto podsetilo na ono:
“Ja sam rođena 1973. i imam 28 godina.“
„Kako bre, pa i ja sam rođena 1973. a imam 45!“
„To je tvoj problem.“
Mali istorijat čokolade
A da li ste upoznati možda sa istorijatom njegovog veličanstva čokolade. Vrlo je zanimljivo.
Još pre 3000 godina pravo da uživaju u čokoladi imali su stanovnici Južne Amerike tj. Maje pa kasnije i Asteci. I u to doba privilegija bogarih je bila čokolada. Čokolada se inače pila i govorilo se da je piće bogova koje daje energiju da se ratuje ceo dan. Kakaovac je biljka od čijeg ploda nastaje kakao a od kakaa nastaje čokolada. A zamislite nije čovek otkrio blagodati kakaovca nego majmun. Da, da, majmuni su zaslužni za to što smo mi zavoleli kakao pa samim tim i čokoladu. Maje su primetile da majmuni uživaju u jedenju plodova neke njima vrlo neobične biljke. Razbijali su plod kakaovca i uzimali najzdravije plodove koje su u slast jeli. Tako su i oni uzeli plodove koje su po nekoj antropološkoj predpostavci samleli i uz dodatak vode spremili su napitak. Taj se napitak je u početku sastajo samo od vode i kakaa da bi kasnije krenuli sa raznim mešavinama. I svaka mešavina je imala svoj naziv. Jedinstveno za sve je da su se spremale vrele i da je obavezni sastojak bio mleveni kukuruz koji je u zavisnosti od količine bio zadužen za gustinu. Najpoznatija čokolada je bila ČILKAKAUTI koja je u sebi imala biber i čili papričice. Čilakakauti su pili sveštenici i kraljevi dok je narod pio obično vreo kakao sa aromatičnim šumskim biljem. Takođe su još poznate varijante sa medom i vanilom. Mada su to sve pretpostavke antropologa koje se zasnivaju na analizi ćupova iz tog perioda. Jedan od pronađenih ćupova sadržao je dva prsta sasušene čokolade i analizom je utvrđeno postojanje ne samo osnovnih sastojaka nego i postojanje meda i vanile. I taj period se uzima kao početak istorije čokolade. Kasnije su Asteci koristili napitak od kakaovca da bi svojim ratnicima podigli moral u najtežim bitkama. Dolaskom španskih osvajača i Kolumba 1492. kakao se prenosi u Evropu. Mada postoje i neki zapisi da su mnogo pre Kolumba kakaovac upoznali Persijci kojima se nije nešto naročito dopala. Postoje spisi o tome.
Kada je došla u Evropu mahom su se ljudi bunili što je gorka. Razni dvorski kuvari su počeli da eksperimentišu dodajući uglavnom med. Tako je “rajsko“ piće dobilo na popularnosti. Nešto kasnije počinje i pravljenje čokolade u čvrstom stanju koja je uglavnom u početku služila kao energetska hrana u vojnim paketima. Onda su krenuli da prave čokoladu kavi danas poznajemo. Svi su se utrkivali da naprave što bolju čokoladu. Svaka regija je mislila da ima “onaj“ najbolji recept. Počele su da se izdvajaju belgijske čokolade, pa švajcarske čokolade, pa francuske. Kraljevi i carevi su naručivali specijalne čokolade u čast rođenja prestolonaslednika. Posebno su bile na ceni bombone od 80% najfinijeg kakaa sa dodatim prstohvatom sušenog cveta magnolije. Tek negde početkom osamnaestog veka čokolada počinje da se koristi u receptima za pecivo. To je bilo prvenstveno za razne vafle i kifle. Pa tek kasnije u tortama. Danas se organizuju takmičenja u pravljenju skulptura od čokolade. Izučava se posebna nauka. Postoji posebna grana u poslastičarstvu. Ono što je najbitnije da znate je da prava čokolada nema slatkoću i arome, nego je crna, jaka, gorča sa minimumom od 60% kakaa i sa kakao buterom. I naravno bez aroma veštačkih. Sve ostalo smanjuje kvalitet čokolade. Počevši od mlečnih , preko voćnih i ostalih čokolada. Kod tečne čokolade svi mislimo da je gustina najbitnija. A gustina ne odlučuje kvalitet već skrob. Kvalitet se zasniva na udelu kakaa i kakao butera. Manjak kakao butera koji je skup nadoknađuje se vrlo često mlečnim puterom ili biljnim kod jeftinije čokolade. Pa kada kupujete čokoladu pogledajte deklaraciju. Nekad brend ništa ne znači.
